Хаџи Максо (Максим) Деспић, рођен 1836. године у угледној сарајевској породици, једна је од најзначајнијих личности у историји Сарајева током 19. и почетка 20. вијека. Породица Деспић, чији је оснивач био Ристо Слијепчевић из Источне Херцеговине, добила је презиме по мајци Деспи, а њихови синови Максим и Никола постали су познати као „Деспини синови“.
Трговачки и друштвени утицај породице Деспић
Деспићи су били једна од најбогатијих српских трговачких породица у Босни, познати по трговини крзном (ћурчијама). Њихови дућани били су смјештени у Великом Ћурчилуку, а роба се извозила све до Истанбула и бројних европских центара. Заједно са другим угледним трговачким породицама као што су Хаџибајрићи, Кадићи и Алајбеговићи, Деспићи су имали снажан утицај у градској управи Сарајева.
Вјерски живот и јавна служба
Хаџи Максо, познат у народу као „Бабо“, два пута је ходочастио Христовом гробу у Светој земљи, чиме је стекао титулу хаџије. Захваљујући свом угледу и одговорном раду, именован је за хазнадара (благајника) Сарајева у доба Османског царства. Због успјешног рада, мандат му је више пута продужаван. Након аустроугарске окупације, наставио је јавни ангажман као члан градског вијећа и био је дио сарајевске делегације која је 1898. године посјетила двор цара Фрање Јосифа.
Друштвени допринос и добротворни рад
Поред политичког и трговачког дјеловања, Хаџи Максо је био значајан добротвор. Активно је учествовао у обнови старе и изградњи нове православне цркве – Саборног храма у Сарајеву. Помагао је сиромашнима без обзира на вјеру. У свом тестаменту из 1921. године одредио је да се његово насљеђе подијели међу православном, муслиманском, католичком и јеврејском сиротињом. Забранио је ношење црнине и организовање великих скупова поводом смрти, у складу са својим скромним и хуманим начелима.
Насљеђе и књижевни траг
Максо Деспић остао је упамћен као „жућућа легенда“ старог Сарајева. Оставио је иза себе вриједан књижевни траг у облику путописа „Записи старог Сарајлије“, у којима је биљежио своја искуства и свакодневицу града. Тиме је сачувао драгоцјена свједочанства о животу у Сарајеву током 18. и 19. вијека.
Смрт и трајно сјећање
Хаџи Максо Деспић преминуо је 1926. године у Сарајеву. Његова сахрана, према предању, окупила је читав град. Породична кућа Деспића данас представља музејски простор у оквиру Музеја Сарајева и служи као трајно свједочанство њихове културне и историјске важности.
https://slobodnahercegovina.com/galerija-znamenitih-hercegovaca-hadzi-makso-despic-gacanin-za-kojim-je-plakalo-cijelo-sarajevo/
https://religioskop.ba/price/posmrtni-pravoslavni-obicaji-u-bih-iz-ugla-makse-despica/
https://avaz.ba/vijesti/teme/305708/gradevina-koja-predstavlja-najljepsi-spoj-dvije-kulture-u-despica-kuci-igrane-su-prve-pozorisne-predstave-u-sarajevu?amp=1
Коментари су угашени