Породица Деспић представља једну од најугледнијих српских православних породица у Сарајеву током 19. и почетка 20. вијека. Њихова кућа, позната као Деспића кућа, данас функционише као музејски комплекс који чува богату културну и друштвену баштину тог доба.
Историја породице Деспић
Родоначелник породице био је Ристо Слијепчевић, Херцеговац из Гатачког поља, који се половином 18. вијека доселио у Сарајево. Завршивши ћурчијски (крзнарски) занат, оженио се Сарајком Деспом, кћерком хаџије са Нахоревог хана. Њихова синови, Максим и Никола, познати као „Деспини синови“, постали су основа породичног презимена Деспић.
Први писани подаци о породици датирају из 1780. године, када је Никола Деспић преузео очев занат и проширио трговачке активности, нарочито у трговини крзном. Породица је своје пословање проширила на градове као што су Анкона, Беч, Трст и Марсељ, чиме је стекла значајно богатство.
Културни допринос породице
Деспићи су имали значајан утицај на културни живот Сарајева. Њихова кућа била је мјесто одржавања првих аматерских позоришних представа у Босни и Херцеговини, које су организовали браћа Максим и Мића Деспић. Поред тога, породица је доприносила развоју књижевности и сликарства у региону.
Деспића кућа – музејски комплекс
Деспића кућа налази се на углу Обале Кулина бана и Деспићеве улице и представља музејски комплекс са бројним предметима и документима везаним за породицу. Кућа је грађена у три фазе, а најстарији дио датира из 17. вијека. Архитектонски је спој османског и аустроугарског стила.
Међу експонатима налазе се оригинални намјештај, клавир Вилхелмине „Мине“ Деспић, као и копија тестамента Хаджи Максима Деспића. Последњи потомци породице преселили су се у Белгију 1967. године, поклонивши кућу Граду Сарајеву уз жељу да она постане музеј.
Коментари су угашени