Митрополит Варнава Настић рођен је 29. јануара 1914. године. Његови родитељи су емигрирали у Америку у потрази за бољим животом. Ипак, млади Варнава је рано показао изузетну духовну зрелост и снажну везаност за православну цркву. Због тога се породица вратила у отаџбину, како би он могао да се образује у духу православља.
Образовање и богословски пут
Школовање је започео у Тузли, а потом уписао Богословију у Сремским Карловцима, коју је завршио са одличним успјехом. Студије је наставио на Православном богословском факултету у Београду, гдје је стекао звање дипломираног теолога.
Монашки живот и служење вјери
Године 1940, у својој 26. години, замонашио се у манастиру Милешева, добивши монашко име Варнава. Убрзо је рукоположен за јеромонаха и постављен за предавача у Призренској богословији.
Током Другог свјетског рата, службовао је у више епархија, показујући чврсту вјеру и моралну снагу у данима окупације и страдања српског народа.
Најмлађи архијереј Српске православне цркве
Након рата, 1947. године, Варнава је изабран за епископа, а већ 1951. године, са свега 37 година, постаје митрополит – најмлађи архијереј у историји Српске православне цркве.
Прогони и отпор атеистичком режиму
У вријеме агресивног потискивања религије из јавног живота, митрополит Варнава је отворено и храбро говорио против:
безбожничке пропаганде
напада на цркву
угрожавања права вјерника
Због тога је био праћен, испитиван и прогоњен од стране тадашње тајне полиције УДБЕ. Често је истицао да се:
„Вјера не може ућуткати нити искоријенити силом.“
Супротстављање стварању „Хрватске православне цркве“
Године 1964., јавно се успротивио приједлогу закона којим би се српски вјерници у Хрватској одвојили од Српске православне цркве, ради стварања „Хрватске православне цркве“. Тај покушај био је усмјерен ка разбијању српског духовног и националног јединства.
Убрзо након тога, митрополит Варнава се разбољeо под сумњивим околностима и преминуо 12. новембра 1964. године, у 50. години живота. Постоје основане сумње да је отрован, те га многи вјерници поштују као духовног мученика.
Насљеђе и сјећање
Данас је митрополит Варнава Настић поштован као исповједник вјере и духовни мученик. Његово име се са поштовањем помиње у многим црквама и манастирима широм православља. Постоји и иницијатива за његову канонизацију као светитеља.
Његов гроб се налази у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу, гдје се вјерници и данас моле над његовим почивалиштем.
https://mitropolija.com/2020/11/12/ljetopis-episkop-varnava-nastic-2/
Коментари су угашени